Home Novosti BiH BIH U RALJAMA FAH-IDIOTA: “Prema Dodiku su bili blagi, a šta je...

BIH U RALJAMA FAH-IDIOTA: “Prema Dodiku su bili blagi, a šta je namijenjeno ostaloj dvojici i njihovom okruženju…”

Savo nema privilegiju da mu plaćaju avione, helikoptere i da za njega neko drugi plaća sve, kao što to ima Milorad Dodik. Nema ni nekretnina, osim porodične kuće, pa jedino to da proda, ali pitanje da li bi mu i to bilo dozvoljeno zbog restrikcija. Kad je osvanuo na toj listi, nigdje nije mogao ni da radi, pa je otišao u Srbiju da radi u nekoj privatnoj pilani.

Piše: Svetlana CENIĆ

Zašto ne dolazimo do rešenja? Uvek je u pitanju konflikt statusa – manje su usmereni na sam zadatak, a više na nametanje autoriteta i određivanje ko će biti glavni. Nema uključivanja svih gledišta, pa je kompromis uvek daleko. Uvek opijeni moći, nisu skloni saradnji, pa tu nema dogovora, odnosno demonstriraju ponašanje uzajamne sabotaže. Fah-idioti – strogo usmereni na jedno te isto i uvek koriste nepromenjiv pristup svakom složenom problemu. Uz to ide, ono najmoćnije, nametanje potpune partijske lojalnosti, gde već sama pomisao na kritiku postaje izdaja, a propitivanje ili iskazivanje nezadovoljstva smatra se slabošću.

Kako bi se to nazvalo u stručnoj literaturi – funkcionalna glupost – što je nespremnost na samorefleksiju, preispitivanje svojih pretpostavki i razmišljanje o posledicama svojih postupaka, dok kod drugih vide svaku manu ili je sami projektuju. To kad je javni interes u pitanju, kod privatnog interesa nema toga, vrlo se jednostavno reaguje – ti meni reši ovo, ja tebi ono.

Bolji štap, nego mrkva

S druge strane, kad se zemlja nađe na ivici konflikta, i mediji postaju sve jednostavniji i ponavljaju iste ideje.

Zato nam je uvek bolje uspevao štap nego mrkva. Što je Paddy Ashdown očito dobro znao. I, nimalo začuđujuće, kritike (da upotrebim blag izraz) od onih kojima je pomogao da se vrate na vlast, na njegov račun su stigle kad ga više nije bilo. Smenjeni i kažnjeni su, kao, pokretali neke postupke, ali i sami su u tom trenutku znali koliko je mala verovatnoća da od toga išta bude.

Jedan broj njih, iako rehabilitovan, još uvek nije uspeo da izdejstvuje brisanje sa liste OFAC-a (Office of Foreign Assets Control). Evo, primer Save Krunića, nekada generalnog direktora Šuma Republike Srpske, koji se ničim izazvan našao pod sankcijama među onih 59 ljudi. Ni do dana današnjeg, iako rehabilitovan 2010. godine, ne može nigde da otvori račun, da primi naknadu za, recimo, otkazani let. Dakle, diskriminisan i po tom osnovu, pa može samo da sedi na aerodromu i plače. Jedino što mu je dozvoljeno je da u domaćoj banci podigne svoju platu. I to je sve! Pristup drugim bankama nema.

Pored njega, dvojica ljudi imaju još uvek taj problem. To kada kažu da ništa ne znači kad ti se ime nađe na OFAC-ovoj listi. Savo nema privilegiju da mu plaćaju avione, helikoptere i da za njega neko drugi plaća sve, kao što to ima Milorad Dodik. Na primer. Nema ni nekretnina, osim porodične kuće, pa jedino to da proda, ali pitanje da li bi mu i to bilo dozvoljeno zbog restrikcija sa bankama. Sećam se kad je osvanuo na toj listi, nigde nije mogao ni da radi, što znači da mu je egzistencija bila ne samo ugrožena već ponižavajuća. Otišao je u Srbiju da radi u nekoj privatnoj pilani. Nikada ga niko čuo nije da iznosi bilo kakve zapaljive stavove, nikada ga niko čuo nije da vređa, omalovažava, a nikada ga niko nije čuo ni da okolo kuka na svoju sudbinu.

Da ne govorim koliko je odjednom tada nastao prazan prostor oko njega, koliko mu je retko zvonio telefon. Osim najodanijih prijatelja, brisan prostor. Zaobilazili ga kao kužnog i oni vatreni Srbi, a i svi oni koji su ga do tada vukli za rukav. Njegovo ime se našlo na toj crnoj kažnjeničkoj listi, jer su se neki nameračili na Šume, pa je trebalo naći način da se skloni. A i da se vlasi ne dosete uguran sa ostalima. Pogađate da je predlog došao od domaćih. Priliku dočekali svi oni kojima nije dao, recimo, zloupotrebu Šuma. Živ sam svedok.

Nije ovo priča samo o Savi. Ovo je priča o svima onima koji nisu svesni ni kako se odvija platni promet u svetu, ni šta su moći OFAC-a, ni da je Dodiku uručen drugi žuti karton, a dobio ih je iz dve različite utakmice – podrivanje Daytona i korupcija. Znamo kakva su i fudbalska pravila kada su žuti i crveni kartoni u pitanju. Još jedan žuti i automatski sledeću utakmicu ne igra. Odnosno, sledeće izbore.

Još su zaista prema njemu bili blagi. Nakon prvog žutog kartona, sastajali se s njim, pregovarali, a i imovina mu se uvećavala. Drugi žuti je OFAC. Nije bezazleno, iako je i dalje na zvaničnim sastancima. Jer: “Sankcionisana osoba znači, u svaka doba, (a) bilo koja osoba navedena na bilo kojoj listi imenovanih osoba u vezi sa sankcijama koju vodi Ured za kontrolu strane imovine Ministarstva trezora SAD-a (OFAC), State Departmenta ili Saveta bezbednosti UN-a, Europske unije ili bilo koje države članice Evropske unije, (b) bilo koje lice koje deluje, organizovano ili ima prebivalište u zemlji pod sankcijama ili (c) bilo koje lice u vlasništvu ili pod kontrolom bilo koje takve osobe ili osoba opisanih u prethodnim klauzulama (a) ili (b).” Široko, zar ne? Posebno ovo pod c).

Vrijeme testiranja

Sad se čeka šta je namenjeno ostaloj dvojici fah-idiota i njihovom okruženju. Vreme testiranja hoće li ostati nepromenjen pristup, konflikt statusa, funkcionalna glupost i uzajamna sabotaža (osim u privatnim dilovima povećanja vlastite imovine). A zvaničnici SAD-a uporno naglašavaju borbu protiv korupcije kao prioritet. Pa, sad vi tumačite šta ako se pridruže sankcijama SAD-a i neke zemlje članice EU. Koliko tu može pružiti zaštitu Rusija, Srbija, Mađarska ili Kina, hajde da vidimo. Mogu pare preko Srbije, Rusije, Izraela, Kine… Ne kažem da ne mogu. Išle su i do sada. Nego, da vidim samo koliko će to koštati njih, a koliko nas. I do kada…

(BH Dani)