Evropska statistička agencija Eurostat objavila je prije nekoliko dana bilten sa statističkim podacima zemalja koje su kandidati za članstvo u Evropskoj unije. Preema ovim podacima, najlošije rezultaate tokom posljendjih deset gdoina ostvarila je Srbija, predvođena premijerima Ivicom Dačićem, Aleksandrom Vučićem i Anom Brnabić.
S obzirom da su svi pokazatelji upoređeni sa prosjekom EU u oči upada koliko je ovaj region daleko od standarda Unije. Recimo, bruto domaći proizvod po glavi stanovnika EU u 2017. godini iznosio je 30.000 eura. S druge strane, BDP Srbije iznosi 5.600 eura, po glavi stanovnika, što je 5,3 puta manje od prosjeka EU, piše beogradski dnevni list Danas.
S druge strane, u posljednjih 10 godina (2007-2017) BDP po stanovniku EU je porastao za 15 odsto, dok je na Kosovu rast iznosio 89 odsto (od 2009. do 2017). Po ovom parametru Srbija je posljednja u regionu sa decenijskim rastom od svega 30 odsto, duplo manjim od Severne Makedonije na primer. Slična je situacija i kada se gleda realni rast BDP-a. Za deset godina EU ga je povećala 8,6 odsto, Srbija za oko 15 odsto, a Turska cijelih 63 odsto.
Gledajući strukturu stvaranja bruto dodate vrijednosti, kao razlike između vrijednosti svega novostvorenog i potrošenog u jednoj godini, očigledno je da zemlje kandidati imaju daleko veći udio poljoprivrede, a uglavnom manji udio usluga u stvaranju BDP-a u odnosu na EU.
Zanimljivo je i da poljoprivreda sa svega 1,7 odsto doprinosi BDP-u EU, dok je u Srbiji oko 10 odsto, a u Albaniji skoro 22 odsto.
Takođe je zanimljivo i da Srbija ima najveći udio industrije u BDP-u, kako u regionu tako i u odnosu na EU. Tako industrija učestvuje sa 26,5 odsto u stvaranju srpskog BDP-a, dok je u EU to ispod 20 odsto. Ovo bi moglo da baci i drugo svijetlo na tvrdnje kako je Srbiji potrebna industrijalizacija kako bi dostigla evropsku privredu. S druge strane u EU usluge dominiraju sa 73 odsto, dok u Srbiji učestvuju sa nešto preko 60 odsto u stvaranju BDP-a.
Period koji je Eurostat pokrio svojim izveštajem obilježila je svjetska finansijska kriza koja je izbila 2008. godine, a oporavak od krize najbolje se vidi u promjenama u spoljnoj trgovini odnosno trgovinskom deficitu. U 2018. u odnosu na 2008. godinu izvoz Srbije je udvostručen, sa sedam na 15,6 milijardi eura, dok je uvoz povećan sa 15,5 na 20 milijardi eura. Otuda je Srbija u protekloj deceniji zabilježila i najveće smanjenje deficita, sa 8,5 milijardi 2008. na 4,4 milijarde .
Ipak to je i dalje najveći deficit (u apsolutnom iznosu) u regionu, ne računajući Tursku. Posebno je dobar rezultat Srbija ostvarila u razmjeni sa EU. Od deficita od 4,4 milijarde evra 2008. godine došli smo do manjka od 752 miliona evra prošle godine. I druge zemlje su smanjile deficite sa EU u poslednjih desetak godina.
Makedonija je sa deficita od pola milijarde došla čak do suficita od 23 miliona evra. Turska je sa deficita od čak 7,5 milijardi došla do suficita u trgovini sa EU od skoro tri milijarde evra. Pored toga, Srbija je ubjedljivo najznačajnija investiciona destinacija u regionu sa 2,4 milijarde neto stranih direktnih investicija u 2017. Ostatak Zapadnog Balkana privukao je oko 2,1 milijardi eura te godine.
Međutim, to je za stotinjak miliona eura manje nego što je iznosio neto priliv investicija 2007. godine. Ne računajući odlive, bruto priliv SDI u 2007. bio je za 650 miliona eura veći nego u 2017. godini.
Prvi po nejednakosti
Najvažnija statistika je vjerovatno ona koja pokazuje demografska kretanja, a ona nikako nije povoljna za Srbiju. Srbija je u 2017. imala najnižu stopu rođenih na 1.000 stanovnika, svega 9,2, manje i od prosjeka EU (9,9/1.000). S druge strane stopa smrtnosti je najveća sa 14,8 na 1.000 stanovnika. Na drugom kraju spektra je Kosovo sa 16,8 rođenih na 1.000 stanovnika i 5,4 umrlih.
Pored toga Srbija ima najveću nejednakost dohotka u regionu, a odmah iza Turske. Naime, dok 20 odsto najbogatijih u EU imaju 5,1 puta veći dohodak od najsiromašnije petine, u Srbiji je ta razlika 9,4 puta. I sve ostale zemlje u regionu imaju veću nejednakost, ali dok su je u prethodnih pet godina (od 2012.) oni smanjivali, u Srbiji se povećavala.
Po još jednom neslavnom pokazatelju Srbija je na prvom mjestu, a to je rizik od siromaštva u kom se nalazi 25,6 odsto stanovnika Srbije, dok je najniži u BiH 16,9 odsto koliko je i u EU.
(SB)
