Oni koje su srbijanski policajci označili kao nalogodavce tajnih akcija u Potočarima i Banjaluci na suđenjima se pozivaju na službenu tajnu
Bili su na tajnom zadatku u Srebrenici kada te 2015. godine tadašnji premijer Aleksandar Vučić biva kamenovan. Naređeno im je da tajno snimaju šta se događa na komemoraciji, a u službene beleške nakon svega upisuju lažne podatke poput one da su svi napadači na Vučića uzvikivali: “Allahu ekber”. Poslati su bez službenih legitimacija, bez najave bh. vlastima, bez oružja i jasne ideje zašto idu u ovu specijalnu misiju. Ispostavilo se da u izveštajima, tog dana navodno, uopšte nisu bili u Potočarima već u Bajinoj Bašti, Loznici i okolnim mestima, kako je pisalo na papirima koji su im dati na potpis. Slična priča ponavlja se sa mitingom i kontramitingom nešto kasnije u Banjaluci, zbog čega policajci Milan Dumanović i Mladen Trbović iz Odeljenja za tajno praćenje i dokumentovanje Službe za specijalne istražne metode pri Upravi kriminalističke policije (UKP) podnose krivičnu prijavu protiv svojih nadređenih. A onda kreće njihov pakao – prijava biva ekspresno odbijena, a oni otpušteni s posla i okrivljeni za odavanje službene tajne.
Paralelne strukture
Šta je s njima danas, dve godine od početka suđenja? Kako teče proces? Kakve su im šanse za pravedno suđenje u uslovima u kojima ključni svedoci za optužene mogu da odgovaraju samo na ona pitanja na koja žele? I kako je to uopšte moguće? Advokat optuženih Vladimir Todorić prilično je skučen u izjavama zbog samog procesa. Ipak, kad se sklopi ono malo dostupnih informacija, ovaj mozaik postaje prilično rečit i bez mnogo reči.
Na poslednjem suđenju u ovom slučaju pojavljuju se Srđan Paskvali, bivši načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP-a), i Dejan Milenković, načelnik Službe za specijalne istražne metode, ali ne i Dijana Hrkalović, sadašnja državna sekretarka u MUP-u Srbije, koja se uz Milenkovića spominje i u prijavi policajaca.
Hrkalovićeva se nije pojavila zbog “službenih obaveza”, a dvojica prisutnih su svedočila puna četiri sata. Šta su rekli, ne znamo, ali je moguće naslutiti šta nisu.
“Prvo, bilo bi dobro da svi policajci koje pozivamo budu saslušani odjednom, a ne jedan po jedan, da se vidi šta pitamo pa da se neko spremi za sledeće ročište. Oni su upravo zbog toga i pozvani zajedno, a Hrkalovićka se nije pojavila. Milenković i Paskvali su uglavnom odbijali da odgovaraju na naša ključna pitanja, pozivajući se na službenu tajnu čak i pred sudom. Odbrana smatra da je to veliki problem jer ako je suđenje već zatvoreno za javnost, onda nema opasnosti da odgovaraju na pitanja, zar ne? A drugo, koja je poenta zatvaranja za javnost ako oni ništa ne govore”, pita se u razgovoru za Oslobođenje Todorić, zaključujući da je “potpuno jasno da je u pitanju progon policajaca koji nisu hteli da postupaju po nezakonitim naredbama”.
“Ako su policajci lagali kada su podneli krivičnu prijavu, onda nema razloga da to bude službena tajna jer je laž, zar ne? A ako je tačno ono što su govorili, onda su oni prijavili krivično delo, a ono se ne sme kriti iza oznake tajnosti”, tvrdi Todorić.
Dakle, pitanje je ako glavni svedoci odbrane, a to su oni koji su izdavali “sumnjiva naređenja“ policajcima, ne moraju da govore šta su tačno radili u vezi s Potočarima ili Banjalukom pozivajući se na službenu tajnu, koje su šanse da se ovde prava istina uopšte otkrije?
“Potpuno je jasno da u Srbiji postoji paralelna struktura u policiji i da se policajcima rukovodi sa nivoa Srpske napredne stranke. Danas je to uzelo maha, a počelo je u vreme Potočara. U krivičnoj prijavi mojih klijenata jasno se vidi da je tu bilo raznih primera nezakonitog praćenja, a policajci koji su odbijali ovakve zadatke su jednostavno udaljavani i zastrašivani“, upućuje nas Todorić.
O ovome piše i beogradski nedeljnik NIN, koji je došao u posed sa jednog od suđenja, a u kome se vidi kako Dumanović objašnjava da su u Banjaluku poslati kao novinari, a da im je zabranjeno da otkrivaju svoj identitet.
“Ljudi su bili uplašeni i sećam se da su imali obavezu da snimaju demonstrante jer je stiglo obaveštenje od naših obaveštajnih službi da će strane obaveštajne službe zajedno sa opozicijom u Banjaluci hteti da preuzmu vlast. Nisu nam rečeni detalji. Nas dvadeset i dvoje odlazi u šest vozila i tamo smo morali da glumimo novinare”, rekao je Dumanović, a preneo NIN.
U Srebrenicu je išlo 19 pripadnika Odeljenja kojima je naređeno da ponesu pasoše i da se svečano obuku. Navodili su i kako su u BiH oba puta išli vozilima srpske registracije, što takođe razotkriva njihov dolazak. Dumanović je naveo kako su u Potočarima naišli na šefa Vučićevog obezbeđenja koji ih je pitao otkud oni, pa je njihov pretpostavljeni Goran Nešić odgovorio: “Nas je poslao Ivan Ristić, šef kabineta Nebojše Stefanovića, ministra policije.”
Kazali su da za Srebrenicu nisu dobili dnevnice, a za Banjaluku im je na ruke dato po 30 evra bez bilo kakve pisane evidencije, što je inače pravilo. Za izveštaj u Srebrenici pričali su da su dobili naknadno naređenje da unose neistinite podatke u službene beleške. Tužiteljka, piše NIN, pita: “Ako se sve tako izdešavalo, kako ste naveli, u Potočarima, zbog čega posle idete u Banjaluku?” Trbović odgovara: “Akciju u Banjaluci je naredio direktno načelnik Dejan Milenković i neko iz kabineta ministra, ili sam ministar.” Tužiteljka reaguje: “Šta to znači po vama?” Trbović odgovara: “Ako vam naređenje da Milenković ili ministar ili neko iz kabineta, gde je i Dijana Hrkalović, koji su povezani sa kriminalom, i ako vi to naređenje odbijete, snosićete posledice.”
Advokat optuženih ne želi da komentariše pisanje NIN-a.
“Postoji princip operativne nezavisnosti po kojem je policija nezavisna u operativnom delovanju od kabineta ministra i od državnih sekretara. Dakle, političari ne smeju da naređuju i učestvuju u operacijama, a svi smo videli u Lučanima na izborima da policajcima komanduje Hrkalovićka“.
Todorić govori o lokalnim izborima u Lučanima od pre nekoliko meseci kada u policijskoj stanici u ovoj varoši upravo Hrkalovićeva rukovodi policajcima i to, kako kasnije objašnjava ministar Stefanović, po njegovom naređenju.
“Ne postoji samostalno tužilaštvo i to ne samo u ovom slučaju. Setite se Savamale ili helikoptera, to su samo neki slučajevi koji nikada ovde neće biti rasvetljeni. Svako normalan bi se zgrozio nad kriminalizacijom države i načinom na koji se neke stvari rade u policiji, kada ovo suđenje ne bi bilo zatvoreno za javnost”, zaključuje Todorić objašnjavajući da govori o tome da se ljudi progone, da se zataškava sve ono što naprednjacima ne odgovara…
U izveštaju sa suđenja koje prenosi NIN piše i da optuženi Trbović detaljno govori kako ga je 22. jula 2016, odmah nakon što je pretpostavljenom najavio podnošenje krivične prijave za Potočare i Banjaluku zvala ista Dijana Hrkalović na privatni broj mobilnog telefona. “Pretnje u telefonskom razgovoru nisu bile, ali sam poziv tretirao kao pretnju. Hrkalović je osoba koja u MUP-u radi svega četiri godine, po mojim saznanjima tada, a pogotovu sada je glavna veza MUP-a sa kavačkim kriminalnim klanom. Svi radnici MUP-a su upoznati sa njenim vezama sa organizovanim navijačkim grupama koje ona kontroliše, organizuje i koristi direktno za pojedina krivična dela.”
Dumanović je čak naveo da Stefanović, Hrkalovićeva, kao i Andrej Vučić, brat predsednika, čine “kriminalno udruženje koje je na vlasti u Srbiji”, te da mu u tužilaštvu nisu dozvolili da priča o tome.
U međuvremenu, u ovom slučaju desila se još jedna nikada objašnjena stvar. Naime, pošto je utvrđeno da su izjave o čuvanju tajnosti podataka od policajaca prikupljene na nezakonit način, što je potvrdilo i Ministarstvo pravde, one su uništene po naređenju istog direktora policije Vladimira Rebića, koji je i naredio njihovo prikupljanje. Pitanje je šta je sa tim izjavama dvojice optuženih?
Osveta moćnika
Njima je 2008, 2009. i 2015. godine, kako tvrdi predsednik policijskog sindikata Sloga Dragan Žebeljan, dato da potpišu izjave na osnovu kojih se sada protiv njih vodi postupak bez obzira na to što je dokazano da je potpisivanje ovih papira bilo protivustavno.
“Smatram da je prikupljanjem izjava, a kasnije i nalaganjem uništenja, direkcija policije UKP nezakonito obrađivala podatke o ličnosti”, navodi Žebeljan svojevremeno za Danas i dodaje da umesto da nagradi Dumanovića i Trbovića, služba se ponela kao prema najgorim kriminalcima.
“To je poruka svima ostalima: Ćutite ili će te snositi najgore posledice, po profesionalni ugled i egzistenciju. Oni su digli glas u borbi za svoja radnička prava poštujući Ustav i zakona Srbije. Moćnici koji predstavljaju Srbiju danas im se svete na najgori mogući način”, kazao je Žebeljan.
Todorić kaže kako i dalje traže da se suđenje ili otvori za javnost ili da se svedocima onemogući da se pozivaju na službenu tajnu, “jer je u suprotnom, sve ovo farsa”.
“Pred nama je svakako dug proces”, govori advokat, procenjujući da će on potrajati bar godinu.
Sledeće ročište zakazano je za jul ove godine.
JELENA ALEKSIĆ
(Oslobodjenje.ba)
