Autobuske linije su ukinute, mazuta u Pančevu je nestalo ne samo za taj, već i za nekoliko narednih dana
Srećom sad su se zalihe popunile, pa će devetnaestog, za proslavu Hitlerovog rođendana u Beogradu, biti dovoljno goriva i za vanredne polaske.
Naprednjački heroji, pod zaštitom policije, upali su u sve opštine Srbije, da ih odbrane od neplaniranih upada razjarenih opozicionih fašista, a bilo ih je, zajedno sa žandarmerijom, te Hrkalovićkinim banditima u posedu policijskih znački, i u skupštini Srbije, jer oni zapravo nisu znali šta ih čeka u subotu i, realno, da su okupljeni krenuli u skupštinu, ni prava, ni fejk žandarmerija, ne bi mogle da ih zaustave.
Ali nisu, sve je bilo dostojanstveno i mirno, toliko mirno, da se nekim protivnicima Vučićevog režima učinilo kako se u subotu zapravo ništa nije ni desilo. Imajući u vidu da u ovom trenutku protivnici režima i dalje predstavljaju manjinu u Srbiji, u odnosu na pristalice režima i one koje politika ne zanima, subotnji miting bio je veliki korak unapred.
Kao što su u decembru, kroz svoje zvanične izveštaje, pokušali prebacivanje batinaša iz Banata u zapadnu Srbiju pred lokalne izbore, predstaviti kao normalnu političku aktivnost, naprednjaci su sada otišli korak niže. Spotom u kom narodni heroj Darko Glišić Razdeljak, zajedno sa jednom crnom vranom, sprema hiljadu sendviča, pokušavali su da dovođenje silom na Vučićeve mitinge predstave kao nešto najnormalnije.
Ovaj veseli naprednjački spot ne predstavlja okupljanje hiljada autobusa kao prinudni kazneni karavan uredno popisanih nevoljnika, već kao dobrodošlu dobrovoljnu pomoć autoprevoznika Srbije svim uzavrelim naprednjačkim srcima željnim dolaska u Beograd, pišanja po njemu i klicanja Aleksandru Vučiću.
Uz to, vrana u spotu reče kako ne želimo da se Srbija vrati deset godina unazad, u period nestabilnosti, što taj period i jeste bio – za svakog lošeg šofera i nedovršenog učenika srednje škole, za razliku od danas, perioda stabilnosti za šofere koji postadoše ministri i nedovršene srednjoškolce koji postadoše doktori privatnih nauka.
Spot u kome se, uz izveštačeno cerekanje, veli: „Nek’ nam se smeju što angažujemo autobuse“, prethodnica je spota u kome će nasmejani narodni heroj Milenko Jovanov Podvaljak zabadati pijuk u glavu starici koja nosi bedž „Jedan od pet miliona“, objašnjavajući kako je to najnormalnija stvar u antifašističkoj borbi.
Dvadeset devetog aprila zakazan je najnoviji debilni sastanak u Berlinu u kome će pokvarena govna iz Evropske unije po sedamstoti put zamoliti predstavnike kosovske i srpske mafije da sednu za pregovarački sto i napokon dođu do nekog, bilo kakvog sporazuma. Zbog toga će do tog datuma, a i posle tog datuma, evrolicemeri Vučića hvalisati, a opoziciju koriti zbog nasilja, zasnovanog na izveštajima Vučićevih tabloida, usput se zgražavajući nad Vučićevim tabloidima koji pišu kako je požar u Notr Damu božija kazna, istovremeno hvaleći Vučića zbog njegovih izjava saučešća Francuskoj.
Na miting devetnaestog doći će svako ko je imao cenu, pa tako i slovenački rok umetnik, nekadašnji četnik, Boro Juha. I sam Vučić je rekao hteli smo Šabana, ali je još uvek mrtav, pa smo morali ovog.
Gola prodaja Bore Juhe Vučiću je donekle pošten potez, u odnosu na Bajagu, koji je uzeo pare iz istog ćupa, a pevao je na sred razrušenog Vesićgrada, pod izgovorom novogodišnjeg slavlja. Posebno potresan je video klip u kome Kale Džedaj snima svoj prelazak na tamnu stranu i poziva sledbenike Aleksandra Vučića da dođu u Beograd devetnaestog aprila.
Situacija jeste teška i to izaziva ono najgore u nama. Kada su Vulin i Martinović pripretili štrajku glađu, mnogi su se ponadali da će to biti odličan način da umru, ali su zaboravili da oni teško podnose i glad između užine i ručka, pa su od štrajka glađu odustali u poslednji čas, pre druge večere. Kad je riknula Mira Marković i sam sam podlegao najnižim emocijama, pa sam taj događaj proslavio, u krugu svojih fejsbuk i instagram profila. Ma koliko bilo izazovno, potrudimo se ipak da u ovoj borbi i sami ne postanemo govna. Ko je pažljivo pratio „Ratove zvezda“ on može da prepozna ovu situaciju. To je ono kada samo što nismo pobedili, a deluje kao da će se desiti upravo suprotno.
I zato, budite uvereni da će devetnaestog aprila biti oproštajni miting Aleksandra Vučića, jer svako govno najjače smrdi pre nego što ga pustiš niz vodu. Verujte u pobedu i pobeda će doći. Uzdajte se u sopstvenu snagu, ma koliko ponekad sve izgledalo besmisleno. Setite se, vas niko ne tera, ne preti vam i ne potkupljuje vas da biste se borili. I ne očekujte da će sreća biti na našoj strani, jer, Obi Van Kenobi lepo zbori:, „U mom iskustvu, ne postoji stvar kao što je sreća“. Sila je uz nas.
(Buka)