Proteklih godina u Srebrenice se mogao osjetiti miris Ramazana, miris somuna, miris teravih namiza, i ispunjenost ljudskih srca.
Nane bi spremale iftare i na njih zvale svoje komšije postaće i efendije koji su došli da klanjaju teravih namaze.
Nažalost, ovaj Ramazan je izostalo sve jer je pandemija paralizovala čitav svijet. Ipak halva miriše čaršijom…
Upaljena svjetla postača koji su ustali na sehur…
Borimo se sa nevidljivim neprijateljem koji nas je napao u nadi da ćemo sljedeći Ramazan dočekati u svojim džamijama…
(ZASREBRENICU.ba)
